Omaž srp­skoj epo­pe­ji iz rat­ne 1915. go­di­ne osva­nuo je pod svo­dom Voj­nog mu­ze­ja, obi­lje­ža­va­ju­ći ču­ve­ni 7. ok­to­bar, ka­da je le­gen­dar­ni ma­jor Dra­gu­tin Ga­vri­lo­vić na Du­nav­skom pri­sta­ni­štu svom ba­ta­ljo­nu kao po­sled­njoj re­zer­vi u od­bra­ni Be­o­gra­da po­ru­čio: „Voj­ni­ci! Ju­na­ci! Vr­hov­na ko­man­da iz­bri­sa­la je naš puk iz svog broj­nog sta­nja, naš puk je žr­tvo­van za čast Be­o­gra­da i otadž­bi­ne. Vi ne­ma­te vi­še da se bri­ne­te za svo­je ži­vo­te, ko­ji vi­še ne po­sto­je”...
– Ovaj go­vor je­ste lajt­mo­tiv či­ta­ve iz­lo­žbe „Sr­bi­ja 1915”. Tač­no 100 go­di­na od po­čet­ka nje­mač­ko-austro­u­gar­ske ofan­zi­ve, Voj­ni mu­zej ovom po­stav­kom, kroz obi­lje ma­te­ri­ja­la – isto­rij­skih pred­me­ta, umjet­nič­kih sli­ka, re­pro­duk­ci­ju fo­to­gra­fi­ja i ori­gi­nal­nih do­ku­me­na­ta, pri­ka­zu­je je­dan od naj­po­tre­sni­jih pe­ri­o­da isto­ri­je Sr­bi­je. Sud­bo­no­sni ju­riš srp­skih ju­na­ka 7. ok­to­bra to­kom od­bra­ne pre­sto­ni­ce pred­sta­vlja stav srp­skih voj­ni­ka i ofi­ci­ra, ne sa­mo u Be­o­gra­du u tom mo­men­tu, već od 1914. do kra­ja Ve­li­kog ra­ta, kao i cje­lo­kup­nog na­šeg na­ro­da pre­ma od­bra­ni otadž­bi­ne – ob­ja­šnja­va za naš list vi­ši ku­stos Voj­nog mu­ze­ja u Be­o­gra­du Vuk Ob­ra­do­vić, ko­ji pot­pi­su­je ovu iz­lo­žbu.
Iz­lo­žba se sa­sto­ji iz tri te­mat­ske cje­li­ne – „Na­pad”, „Epi­de­mi­ja” i „Po­vla­če­nje” – a pri­čom ar­ti­fak­ta uspje­la je da do­ča­ra svu dra­ma­ti­ku de­ša­va­nja pri­je sto go­di­na. Autor se ne ba­vi po­zna­tim ime­ni­ma, ge­ne­ra­li­ma, voj­sko­vo­đa­ma, već se­lja­kom, gra­đa­ni­nom, obič­nim Sr­bi­nom ko­ji je iz­nio naj­ve­ći te­ret od­bra­ne Be­o­gra­da, ali i kom­plet­ne bor­be za slo­bo­du i Sr­bi­ju.
– Ju­na­ci iz­lo­žbe su ti ma­li, obič­ni lju­di, ju­na­ci svog vre­me­na. Ti ju­na­ci ko­ji su od­bra­ni­li Be­o­grad obo­ža­va­li su svog đe­ne­ra­la, ko­man­dan­ta od­bra­ne pre­sto­ni­ce Mi­ha­i­la Živ­ko­vi­ća. Zva­li su ga Gvo­zde­ni ge­ne­ral, zbog sna­ge i čvr­sti­ne nje­go­ve lič­no­sti. Sje­ća­nje na nje­ga su i iz­lo­že­na sa­blja i đe­ne­ral­ska epo­le­ta sa sve­ča­ne uni­for­me – ob­ja­šnja­va ku­stos, či­ji po­du­hvat ima po­se­ban pe­čat sa pr­vi put ob­ja­vlje­nim fo­to­gra­fi­ja­ma tre­nut­ka ka­da je pao Be­o­grad. Vi­di se grad u di­mu i pla­me­nu, a ri­ječ je o pro­na­đe­nom rat­nom al­bu­mu nje­mač­kog voj­ni­ka ko­ji svo­jim apa­ra­tom bi­lje­ži na­di­ra­nje oku­pa­tor­ske voj­ske. Ne­po­zna­ti fo­to­graf bi­lje­ži oku­pi­ra­nu Sr­bi­ju, nje­mač­ke voj­ni­ke na srp­skom gro­blju, nji­hov bo­ra­vak u srp­skoj cr­kvi, pret­po­sta­vlja se ne­gdje kod Kru­šev­ca. Ob­ra­do­vić ka­že da je od­bra­na Be­o­gra­da naj­po­zna­ti­ja ak­ci­ja 1915. go­di­ne, a i naj­vi­še do­ku­me­na­ta svje­do­či o tom he­roj­skom tre­nut­ku, ali i uka­zu­je da to ni­su je­di­ne ak­ci­je. Vo­di­le su se bit­ke i na Ava­li, Ko­sma­ju, u Za­pad­noj i Ju­žnoj Mo­ra­vi, na te­ri­to­ri­ji da­na­šnje Ma­ke­do­ni­je, ta­da zva­noj Ju­žna Sr­bi­ja. Na­ša voj­ska se po­vla­či, ali bi­lje­ži spo­ra­dič­ne uspje­he u ovim bit­ka­ma sa ne­u­po­re­div­no nad­moć­ni­jim ne­pri­ja­te­ljem. Srp­ske je­di­ni­ce su Le­sko­vač­kim ma­ne­vrom na Pu­stoj re­ci i kod Bla­ca raz­bi­le bu­gar­sku 1. di­vi­zi­ju, osu­je­tiv­ši ta­ko ne­pri­ja­telj­ski plan o okru­že­nju glav­ni­ne srp­skih sna­ga. Srp­ska Vr­hov­na ko­man­da po­ku­ša­va pro­boj pre­ma Sko­plju Ka­ča­nič­kim ma­ne­vrom (18-20. no­vem­bar), ne­svje­sna da su sa­ve­znič­ke tru­pe ge­ne­ra­la Sa­ra­ja, sa ko­ji­ma je srp­ska voj­ska tre­ba­lo da se spo­ji, već za­po­če­le po­vla­če­nje ka grč­koj gra­ni­ci. Na­čel­nik šta­ba Vr­hov­ne ko­man­de, voj­vo­da Put­nik, 21. no­vem­bra iz­da­je na­re­đe­nje za po­vla­če­nje tru­pa na li­je­vu oba­lu ri­je­ke Sit­ni­ce. Od­bi­ja­ju­ći sva­ku po­mi­sao o ka­pi­tu­la­ci­ji, a ne­ma­ju­ći sna­ga za iz­vr­še­nje kon­tra­na­pa­da, srp­ska Vr­hov­na ko­man­da 26. no­vem­bra na­re­đu­je po­vla­če­nje pre­ko Al­ba­ni­je i Cr­ne Go­re ka oba­la­ma Ja­dran­skog mo­ra. I on­da ta od­lu­ka na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji da ne­ma pre­da­je i ka­pi­tu­la­ci­je ko­jom kre­će ču­ve­na al­ban­ska gol­go­ta ima i svoj za­pis. Tu dra­ma­ti­ku do­ča­ra­va­ju za­pi­si na stra­na­ma otvo­re­nog rat­nog dnev­ni­ka ar­ti­lje­rij­skog di­vi­zi­o­na Ti­moč­ke di­vi­zi­je u mo­men­tu ka­da je iz­da­to na­re­đe­nje da se za­ko­pa­ju i uni­šte svi to­po­vi i osta­vi sa­mo je­dan...Sve do kra­ja de­cem­bra 1915. go­di­ne tra­ja­lo je mu­ko­trp­no po­vla­če­nje srp­ske voj­ske i mno­go­broj­nih ci­vi­la pre­ko le­dom oko­va­nih al­ban­skih pla­ni­na i Cr­ne Go­re. Vi­še od 72.000 voj­ni­ka i ofi­ci­ra je na tom stra­šnom pu­tu ne­sta­lo, po­gi­nu­lo od na­pa­da ar­ba­na­ških ban­di ili umr­lo od gla­di i hlad­no­će.
Pri­ča u ju­zej­skoj po­stav­ci te­če da­lje kroz sa­ču­va­ne al­ban­ske spo­me­ni­ke, me­da­lje ko­je su do­bi­ja­li svi voj­ni­ci ko­ji su do­šli do Kr­fa, pre­ži­vjev­ši gol­go­tu. Vla­dao je i ti­fus, voj­ni­ci su te 1915. go­di­ne bi­li pu­ni va­ši i autor po­stav­ke pra­vi re­pli­ku izu­ma na­še voj­ske ka­ko bi se za­u­sta­vi­la epi­de­mi­ja tr­bu­šnog i pje­ga­vog ti­fu­sa, di­zen­te­ri­je... To je bu­re ko­je no­si tu po­seb­nu pri­ču. Na­pra­vlje­no je za dez­in­fek­ci­ju opre­me i odje­će i oslo­bo­di je va­ši uz po­moć vo­de­ne pa­re.
Šta se za­pra­vo de­si­lo te 1915. go­di­ne. Do­ga­đa­ji na is­toč­nom fron­tu, kao i ula­zak Ita­li­je u rat na stra­ni An­tan­te, 23. ma­ja 1915. go­di­ne, uslo­vi­li su pri­vre­me­no za­tiš­je na srp­skom fron­tu. Iako ni­je bi­la iz­lo­že­na di­rekt­nim na­pa­di­ma, Sr­bi­ja se su­o­či­la sa još stra­šni­jim ne­pri­ja­te­ljem, po­me­nu­tim epi­de­mi­ja­ma di­zen­te­ri­je i ti­fu­sa. Na po­ziv srp­ske vla­de, broj­ne sa­ve­znič­ke dr­ža­ve i Me­đu­na­rod­ni Cr­ve­ni krst upu­ti­li su svo­je sa­ni­tet­ske mi­si­je u po­moć. Lje­ka­ri i me­di­cin­sko oso­blje iz Ru­si­je, Fran­cu­ske, Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, Švaj­car­ske, Dan­ske, Bel­gi­je, SAD i Grč­ke ni­su ža­li­li ni svo­je ži­vo­te ka­ko bi za­u­sta­vi­li epi­de­mi­ju. Ipak, do ma­ja 1915. go­di­ne, ka­da je epi­de­mi­ja po­če­la da je­nja­va, raz­bo­lje­lo se vi­še od 50.000 lju­di. Bo­lest je od­ni­je­la 35.000 voj­ni­ka, 35.000 rat­nih za­ro­blje­ni­ka i vi­še od 100.000 ci­vi­la.
Pri­ča o srp­skim he­ro­ji­ma upot­pu­nje­na je i onom ko­ja ob­u­hva­ta ne­pri­ja­te­lja. Iz­lo­že­ni su pred­me­ti i austro­u­gar­skih i nje­mač­kih voj­ni­ka, nji­ho­vo na­o­ru­ža­nje i opre­ma. Po­seb­nu pa­žnju pri­vla­či pr­ste­nje austrij­skih voj­ni­ka za­ni­mlji­ve iz­ra­de, sa ra­znim gr­bo­vi­ma, ali i pro­pa­gand­nim po­ru­ka­ma po­put one s ugra­vi­ra­nim „Rat 1914 –1915”. Vo­de­ći nas po­stav­kom autor uka­zu­je na iz­u­zet­no ri­jet­ke spo­men-me­da­lje ko­ji­ma su od­li­ko­va­ni austro­u­gar­ski voj­ni­ci, uče­sni­ci u in­va­zi­ji na Be­o­grad. Ove ri­jet­ke znač­ke no­se re­ljef Ka­le­meg­da­na, a u po­za­di­ni se vi­di i Ava­la i na nji­ma pi­še Be­o­grad 1915. Tre­ća ar­mi­ja.
Pri­je tač­no sto go­di­na, ot­pri­li­ke na istom mje­stu gdje ova po­stav­ka svje­do­či o slav­nim i he­roj­skim da­ni­ma, o srp­skom se­lja­ku i gra­đa­ni­nu ko­ji se di­gao da bra­ni slo­bo­du i otadž­bi­nu, le­tje­le su ne­pri­ja­telj­ske gra­na­te, a srp­ski voj­ni­ci su u za­klo­ni­ma ko­ji se na­la­ze is­pod zda­nja Voj­nog mu­ze­ja oče­ki­va­li ne­pri­ja­telj­ski pje­ša­dij­ski na­pad. Bi­la je to ta 1915. go­di­na od­bra­ne Be­o­gra­da i al­ban­ske gol­go­te. M. Nje­guš